Национални пројекти

Пројекти Фонда за науку Републике Србије

  1. logo projekta - prison life

    PrisonLIFE пројекат

    У фокусу PrisonLIFE пројекта је квалитет затворског живота. Квалитет затворског живота је један од најсавременијих концепата истраживања који недвосмислено чини разлику између затворског система као искључивог средства кажњавања и као ресурса за ресоцијализацију. Tакође, представља један од кључних фактора успешности извршења затворске казне и васпитно-корективног третмана у затвору. PrisonLIFE пројекат је осмишљен да помогне у препознавању и разумевању специфичних појавних облика и аспеката квалитета живота у затворима у Србији, као и могућности за његову процену, праћење и унапређивање. Главни циљ PrisonLIFE пројекта je идентификација криминолошко-пенолошких, психолошких, социолошких, правних и безбеднoсних аспеката квалитета затворског живота у Србији којом би се омогућила његова објективна процена и свеобухватно побољшање. Додатни нагласак је на популацији осуђеница имајући у виду њихову вишеструку рањивост и маргинализацију. Истраживачки тим окупљен око PrisonLIFE пројекта испитује директне и индиректне улоге различитих фактора у квалитету затворског живота осуђених мушкараца и жена у затворима у Србији. Рад на овом пројекту треба да омогући дубље испитивање механизама који чине затворски систем сложеним, а квалитет затворског живота јединственим. Значај PrisonLIFE пројекта огледа се у постављању темеља поуздане процене квалитета затворског живота и ризика од његовог погоршања или занемаривања у различитим затворским установама у Србији.

    Назив пројекта: Assessment and possibilities for improving the quality of prison life of prisoners in the Republic of Serbia: Criminological-penological, psychological, sociological, legal and security aspects (Процена и могућности побољшања квалитета затворског живота осуђених лица у Републици Србији: криминолошко-пенолошки, психолошки, социолошки, правни и безбедносни аспекти), број пројекта: 7750249.

    PrisonLIFE пројекат је подржан од стране Фонда за науку у оквиру програма Идеје.

    Пројекат спроводе Институт за криминолошка и социолошка истраживања и Универзитет у Београду – Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију. Руководитељка пројекта је др Милена Милићевић, виша научна сарадница у Институту за криминолошка и социолошка истраживања. Проф. др Сања Ћопић је чланица истраживачког тима са Факулета за специјалну едукацију и рехабилитацију.

    Више о PrisonLIFE пројекту видети на https://prisonlife.rs/
    Linkedin: https://www.linkedin.com/company/prisonlifeproject/
    Facebook: Prison LIFE project
    Twitter: https://mobile.twitter.com/prisonLIFEserb
    Soundcloud: PrisonLIFE
    Instagram: https://www.instagram.com/prisonlifeproject/

Пројекти из програма основних истраживања које реализује Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију:

  1. Област: Друштвене науке

    Руководилац: проф. др Ненад Глумбић

    Социјална партиципација подразумева укљученост особе са интелектуалном ометеношћу (ИО) у реалне животне ситуације, ниво тог укључивања, као и реакцију друштва на ниво функционисања те особе. У транзиционим друштвима у току је велика промена парадигме од медицинског ка социјалном моделу ометености, која се у развијеним земљама догодила још у прошлом веку. Истраживања спроведена у Србији су до сада углавном била оријентисана на само оштећење, а не на социјалну укљученост особа са ИО. Стога је веома важно да промене у пракси буду праћене (и подстакнуте) истраживањима којима ће се идентификовати чиниоци који могу да угрозе социјалну партиципацију особа са ИО. Узорком ће бити обухваћено 350 испитаника са IO и 350 испитаника из контролне групе. У процени ће се користити Скала животних навика, Скала за процену интензитета подршке, Винеландова скала адаптивних способности, Ахенбахове скале, као и одговарајуће скале за процену вршњачких интеракција и агресивног понашања. Очекујемо да ћемо, на основу добијених резултата утврдити ниво и квалитет социјалне партиципације особа са ИО у Србији; дефинисати контекстуалне чиниоце који угрожавају њихову социјалну партиципацију; установити природу повезаности адаптивног и маладаптивног функционисања са једне, и социјалне партиципације, са друге стране; утврдити степен потребе за подршком код одраслих особа са ИО. Сматрамо да ће добијени подаци омогућити ефикаснију израду индивидуалних образовних планова и програма за пружање подршке.

  2. Област: Друштвене науке

    Руководилац: проф. др Јасмина Ковачевић

    Предмет истраживања су параметари за индивидуализацију васпитно-образовног процеса у условима инклузивне наставе и наставе у школама за децу са сметњама у развоју. На основу анализе постојећих модела процене и различитих чинилаца који детерминишу потенцијале и ограничења детета у процесу образовања, били би издвојени параметри који би чинили методолошки оквир Протокола за процену едукативних потенцијала деце са сметњама у развоју. У складу са дефинисаним методолошким оквиром био би одабран флексибилан инструментаријум за процену, условљен врстом и нивоом сметње у развоју. Протокол за процену био би примењен на узорку од 120-оро деце са сметњама у развоју предшколског и основношколског узраста. Интерпретација резултата заснивала би се на интеграцији података добијених током процеса процене и осталих релевантних информација, у циљу креирања кохерентног закључка о едукативним потенцијалима детета. На основу добијених резултата за свако дете из узорка био би креиран Индивидуални образовни програм, који би се спроводио током једног полугодишта. Евалуација Протокола за процену била би спроведена након полугодишње примене на њему заснованих Индивидуалних образовних програма. На основу резултата истраживања били би објављени монографија и Дијагностички сет за процену едукативних потенцијала, који би чинили Протокол за процену едукативних потенцијала детета, Приручник за примену Протокола и материјал за процену за сваку од сметњи у развоју.

  3. Област: Друштвене науке

    Руководилац: проф. др Весна Николић-Ристановић

    Циљ истраживања је долажење до сазнања о постојећим начинима евидентирања података о криминалитету и развијање нове методологије евидентирања криминалитета у Србији. Методологија која ће се развити као резултат истраживања омогућиће значајно побољшање евидентирања криминалитета. Унапређено евидентирање ће представљати основу ефикаснијег праћења трендова криминалитета и евалуације друштвених одговора на њега, и омогућиће доношење на поузданим подацима заснованих државних одлука везано за сузбијање и превенцију криминалитета - уопште, и његових појединих облика посебно. Предмет истраживања биће начини прикупљања, бележења и приказивања података о криминалитету и мерама друштвеног реаговања на њега, у свету и Србији. Теоријским и емпиријским истраживањем ће бити обухваћени начини евидентирања криминалитета који је пријављен државним органима, али и оног његовог дела који остаје непријављен (тамна бројка). Посебна пажња биће посвећена евидентирању података о следећим облицима криминалитета који спадају у криминалитет са високом тамном бројком: малолетничка делинквенција, насилнички криминалитет, посебно насиље над женама и децом, трговина људима, ратни злочини и корупција. На основу резултата истраживања биће урађен предлог нове методологије евидентирања пријављеног и непријављеног криминалитета у Србији.

  4. Област: Друштвене науке

    Руководилац: проф. др Сања Ђоковић

    Савремени приступ у едукацији и рехабилитацији глувих и наглувих особа подразумева коришћење различитих асистивних технологија. Једна од водећих, сврстана у 100 највећих изума XX века је кохлеарна имплантација. То је процес који започиње хируршком интервенцијом уградње кохлеарног импланта у унутрашње уво глуве и наглуве особе, после чега следи период рехабилитације са циљем постизања оптималних едукативних потенцијала имплантираних особа и потпуног укључивања у друштвену заједницу. Циљ истраживања је да се испита утицај кохлеарне имплантације на едукацију глувих и наглувих особа. Ефекти на процес едукације биће испитивани кроз три основне области које су битне за квалитетно функционисање глувих и наглувих особа а то су: област базичних способности погођених оштећењем слуха (слух, говор, језик и комуникација), област едукативних способности (основне академске вештине читање, писање критеријумски тестови знања) и област социјалне компетенције (функционисање у ужој и широј социјалној средини). На основу добијених резултат процене ових области стећи ће се услови за дефинисање јасних критеријума битних за процес едукације ових особа. - критеријуми који се односе на едукативно окружење и неопходну опрему унутар учионица, критеријуми који се односе на методе и облике рада са овом децом у процесу едукације, критеријуми и упутства за наставнике и критеријуми и поступци за прављење личних индивидуалиних образовних програма.

  5. Област: Друштвене науке

    Руководилац: проф. др Миле Вуковић

    Уз све веће преживљавање тешких неуролошких оштећења и све нижу старосну доб погођених особа, стечени језички поремећаји постају све чешћи узрок хроничне ометености индивидуе, а тиме и значајан друштвени проблем. Циљ пројекта је истраживање фактора који доприносе/ремете оптималну реализацију потенцијала особе оштећеног говора и језика кроз двогодишње лонгитудинално праћење три групе чиноца: а) варијабли које се односе на третман (врста, време започињања, учесталост); б) фактора везаних за интеракцију са средином и ц) карактеристика самог језика окружења (код нас се у дијагностици и третману неадекватно користе модели преузети из енглеског језика). Праћење би се одвијало по ритму шестомечних ретестирања, почев од акутне фазе након мождане лезије. Истраживањем ће бити обухваћено око 100 – 150 особа са стеченим језичким поремећајем и њихове породице. Очекивани исходи би били евалуација садашњих процедура процене говорно-језичких функција и рехабилитационих протокола у третману афазија и сродних поремећаја говора и језика. Поред тога, очекујемо унапређење знања о карактерсисткама језичког дефицита код наше популације, развој адекватних дијагностичких инструмената, иновирање терапијских поступака у циљу ефикасније реконфигурације способности и/или компензаторно превазилажење трајних језичких ограничења, као и откривање типичних психосоцијалних препрека оптималној социјалној интеграцији и реализацији примарних улога погођене особе.

Пројекти других НИО у којима учествују наставници и сарадници Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију:

Основна истраживања:

  1. Неуроендокрина контрола секреције хормона код човека – Нови изазови. Контрола енергеске хомеостазе код човека у различитим патолошким стањима. Клиничко-патолошка корелација и генетска основа тумора хипофизе и неуроендокриних тумора – 175033
  2. Структурне и биохемијске карактеристике поремећаја синаптичке пластичности у психијатријским обољењима – 175058
  3. Испитивање молекуларно-генетских, патохистолошких и биохемијских карактеристика неуромишићних болести – 175083
  4. Народна култура Срба између Истока и Запада – 177022
  5. Језици и културе у времену и простору – 178002
  6. Интердисциплинарна истраживања квалитета вербалне комуникације – 178027
  7. Идентификација, мерење и развој когнитивних и емоционалних компетенција важних друштву оријентисаном на европске интеграције – 179018

Интегрална и интердисциплинарна истраживања:

  1. Морфолошке промене на мозгу код особа са транссексуализмом, другим поремећајима полног идентитета и развојним психијатријским поремећајима – 41020
  2. Функционализација наноматеријала за добијање нове врсте контактних сочива и рану детекцију дијабетеса – 45009
  3. Унапређивање квалитета и доступности образовања у процесима модернизације Србије – 47008
  4. Криминал у Србији: феноменологија, ризици и могућност социјалне интервенције – 47011
  5. Ефекти примењене физичке активности на локомоторни, метаболички, психо-социјални и васпитни статус популације Републике Србије – 47015
  6. Безбедност и заштита организовања и функционисања васпитно-образовног система у Републици Србији (основна начела, принципи, протоколи, процедуре и средства) – 47017